Ponoæ veæ je prošla vreme da se spije
Srce još je budno davnu želju krije
Ej kraj pendžera stojim
Èekam da ti vrata otvorim
Zašto dušo ne doðeš
Da me kuæi povedeš
Da ti svoje srce predam
Da ti staru majku gledam
Mito, Mito bekrijo

Obeæo si Mito, da æeš jedne noæi,
kad se varoš smiri, ti po mene doæi.
Ej, cveæe tvoje belo, veæ je èekajuæi uvelo.

Zašto dušo ne doðes, da me kuæi povedeš,
da ti svoje srce predam, da ti staru majku gledam
Mito, Mito bekrijo.

Sa drugari svoji, po mene odiš,
s vino i sa pesma, noæi ti provodiš.
Ej, mladost pusta proðe, Mito ti po mene ne doðe.

Zašto dušo ne doðes, da me kuæi povedeš,
da ti svoje srce predam, da ti staru majku gledam
Mito, Mito bekrijo.