Dan je izgoreo u trenu kao fleš
plamenom belog usijanja
oblaci napadaju horizont
poslednji put iz oèajanja

Vraæao sam se sa vrha svetova
višim od najviših soprana
tražio sam princezu istinu
na kraju modrog okeana

Samo kamenje oblik ne menja
noæ me razbila na sto delova
a ja sam nikad neæu moæi
da ih pokupim da se sastavim

Svet je predgraðe grada Edena
imam užasan strah od vozova
pa bi da da me usne njene
da me uveèe od sveg izleèe