na vratima monda bleji divlja horda
tu se valja neka roba. kažu bura mnogo dobra
još od deèaèkog doba sve mora da se proba
roditelj ni ne zna da mu sin ko zombi hoda
šta ga boli kurac sve dok pièi dobra zika
tu mu je ekipa, i svi po pola tripa
i još par džidža-bidža da upotpuni se prièa
ekstazi ili' dop, samo nešto da se zdima
po šemu da se cima, makar bila dva tri dima
ma jebš brate sve, samo gudre da se ima
promašena suština naèina života
zbog zamenjenih vrednosti detinjstvo je golgota
u modi su djankoze, dileri, debili
šmekeri i mangupi su postali fosili
iskljuèivo se druži samo s' onim koji duva
nema veze što je prs'o, nema veze što je nula
ma kad pogledam malo bolje, nisu klinci krivi
pod pritiskom se živi, mora neèim da se smiri
omladina zeva kad bi trebalo da stvara
preko cele noæi bleji, preko celog dana stvara

ref: imaš samo jedan život, pa ti vidi šta æeš s' njime
kada nadješ pravi put ti se kreæI samo njime
imaš samo jedan život, pa ti vidi šta æeš s' njime
zar da èekaš mrak da poželiš da ti sine?

jesil' sad shvatio šta je everlast mislio kad je reko: aj gat med litl vajt kids višin' dej kud bi mi?

mislio je na onog klinca što se dimi jer se pali jer se loži znam kako znaju rime da te prime kad ih osetiš na koži ali neka ga i mi smo bili mali nekada da da da a vidi gde smo sada mada uvek novih rima gladan blažin glas je blažen kad ti kaže mali možda ti si nova nada ovog grada pusti izgled ti si zgrada gde su važne sobe ne fasada zato ne staj kao klada moraš pobeæi iz stada pustinju ja i ti posetimo da bi osetio èari hlada uspeti znaèi hteti postati i jaèi samo pitanje je kada ja u tebe verujem jer ti si nagrada mog rada ali ova prièa ima mana jer jedna strana lièi kao druga strana od koje mi je srce puno rana kad napustiš koren jer grana nosi voæe protiv toga se borim uvek se smorim jer znam da to mnogi hoæe ali znaj ti ne smeš biti taj jer uz tebe biæu opet ja zato što se loša vest brzo sazna samo ovog puta ne nagrada nego kazna mnogo skupa bla bla bla strada arkada tada svetla saga zna da postane balada.

ref.

klince koje gotivim pokušavam da promenim
vojnike bez mozga na ulici da odmeni
s' ulice da sklonim, na trenutak samo odmorim
poginem za njih da ih od gluposti odgovorim
iz sranja da ih izvadim i oèi da im otovorim
iz košmara ih probudim i grehove im otkupim
izgubljen u vremenu, pitanja ti naviru
srce kao vodilja, emocije rzadiru
na raskrsnici puteva gde rezoni sada zamiru
odupireš se pravilu, završavaš u zatvoru
fizièkom il' mentalnom, ja ne pravim tu razliku
nudim ti svoje tekstove kao zamenu za alu naviku
ne želim da popujem, ne shvati me pogrešno
ja ne bacam kamen jer isto sam grešio
došao sam do ovde i sada sam rešio
da poštedim te onog što se meni desilo
i još mnogo toga zloga koba usput što mi brdo znanja, zrnce sreæe desiti je spreèilo.

èini mi se sad da na putu sam dobrome
stvari meni sada izgledaju jasnije
a seæam se vremena kad svet delo'vo je strašnije
svakodnevno dan polaska odalagao za kasnije
vreme je dragoceno, svaki dan je kratak
problem za problemom, kao domaæi zadatak
s' onim što sad znam svet gledam tvojim oèima
ne dozvoli olujama da zbrišu te sa ploènika

jer želim da takvi kao ti sutra budu mi prijatelji zato kao stariji ja napašæu prvi neprijetelje naše odgurnuæu što dalje da napravim prostor u kome æeš svakim danom da jaèaš dok ne stasaš i na svoje noge staneš pored mene, rame uz rame uzdam se u tvoju pamet!