Dok me budi nova zora, znam da sretan
bit æe dan,
jer kraj uzglavlja si moga, a na vjeðama
ti san,
puna ljubavi, puna nežnosti, moja
stvarnost sad si ti!

Ti se budiš, ti me gledaš, pun topline
tvoj je glas,
naša postelja je meka, sreæa bdije oko
nas,
puni ljubavi, puni nježnosti, u toj
stvarnosti smo mi!

I dok predajem se milovanju tvom,
neki èudni krijem strah u srcu svom,
Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!

Ako izgubim tebe, ja izgubit æu ljubav,
ovu beskrajnu sreæu koju pružaš mi ti,
Ako izgubim tebe, ja izgubit æu nežnost,
i toplinu tog gnjezda, kojeg svili smo
mi,
Ako izgubim tebe, ja izgubit æu sve!

Kad bi mogao, zauvijek, da zaustavim
taj sat,
da nam zanos veèno traje, što bi sve
još mogli dat',
našoj ljubavi, našoj nežnosti, nikad ne
bi znali kraj!

I dok predajem se milovanju tvom,
neki èudni krijem strah u srcu svom,
Ja te trebam, ja te ne dam, ja sam tvoj!