Ovo van je storija o Nadalini. More bit da vi znate Nadalinu, ha? A ha, sva puca od lipote. A jema je da van pravo recen ca i vidit, smantrala bi ona i vecega muskardina di nece ovakoga karonju ka ca san ja, a najskole kad pere noge u dvoru, ajme!!

Kad Nadalina noge toca, srid dvora u mastilu,
Joke beleca ka finoca, in sentja mladost cilu.
Svi gledadu u noge bile, uz bacve karantile,
Jer slaje je od zrilog voca, kad Nadalina noge toca.

Nadalina, Nadalina, da si moja Nadalina,
Jemala bi muskardina, Nadalina, Nadalina.

Joj da mi je onoga slatkoga od feste; rozade, galetine, mandulati, torte, krokanti - Ni nista slaje od slatkoga, more bit da je samo slaja Nadalina. Cili dvor zamirisi i poludi kad ona pravi slatko, ajme!!

Kad Nadalina misi slatko, u dane ispred feste,
Jo da je vidin bar na kratko, ca skriva ispod veste.
Jer slatka je ka cukar fini, dok leti po kuzini,
I rado bi je jemo svatko, kad Nadalina misi slatko.

Jaja se to cili svit zna moredu na milijun mali nacin sprajat, i u sorbuli i na joko, sirova, more ih se i u tvrdo i u meko i u gusto i u ritko, i sa svom mogucom spizom mutit, al' kad Nadalina muti jaja ka i spatije, to vam je prava festa od jaji, ajme!!

Kad Nadalina muti jaja, zamuti pamet svima,
I svakim danom ostane slaja, ko bucaj dobrog vina.
Na sebi jema sve nalige, iz cacine butige,
I svi je zelu bez rataja, kad Nadalina muti jaja.

E vaja poc lec, finila je ova. Al kad Nadalina gre lec, to parika da cvit pociva u cvicu, ma da mi je koji put vidit kako se ona uvucuje u posteju, kako ona sva mirise. Noc zasvitli, cvrcki pocnu pismu: Nadalina, Nadalina...

Kad Nadalina gasi svicu, kraj otvorenih skura,
Jer lito je i sve je u cvicu, al malo nocni ura.
Pod ponistru kad momci stanu, i napravu galamu,
Da pozele joj pismon sricu, kad Nadalina gasi svicu.

Nadalina, Nadalina, bit ces moja Nadalina.