Bilo je to jednog kasnog jesenjeg popodneva.. sunce je veæ palo na horozont i bacalo sve duže i sve bleðe senke Devojka se probudila posle popodnevnog poèinka ustala je, obukla se polako, stavila šešir i bila je spremna Ah da, uzela je i malu muzièku spravu sa slušalicama, takozvani vokmen trenutak-dva, i veæ je bila na ulici gde je pao mrak
da li u stvari ona nije bila oprezna..?
Na ulici je bilo toplo, jedna starica je teškom mukom prešla put, a gomila lokalnih besposlièara bacala je bujicu masnih upadica ka devojci Ipak, muzika iz slušalica bila je tako jaka i snažna da devojka nije mogla a nije ni htela da èuje ove stvari a koraci su je nosili dalje i dalje
da li u stvari ona nije bila oprezna..?
Jedan za drugim, koraci su odveli devojku na prugu mesec je bio pun i bacao je jako svetlo na pruzi nije bilo nikog osim par vagona i psa lutalice Voz je dolazio polako klizeæi meseèinom išao je pravo na devojku ali ona to nije videla ni èula slušala je muziku glasno sa vokmena samo pas lutalica video je da je devojku zgazio voz