Ej, znaš što se dogodilo danas Sunce peče, Mare i ja pijemo kavu U jednom poznatom kafiću Fokusiramo tetovaže na brdovitom mladiću Svi ga znaju, ima zlatan lančić oko vrata Dva mobitel aparata, kola bisna Al' mu narav malko tisna Al' inaće nije loš... mislim... nije nešto ni dobar Al' dobro sad... Čak i oni slični njemu Kažu da je stalno u problemu Da mu ruže jadnom cvjetaju samo na goblenu Prepozna me, ajme meni Kaže: ja sam suđen ovoj ženi Želis li sa mnom na kavu ili čaj, Treba li ti topli, muški zagrljaj
Ma ajde svojim putem idi dalje Ne trebam ja tvoje zagrljaje Pa da poslije pričaš, mala je dala Nije to šala, nije to šala...
Joj... Mare je otišla kad je reka' da je pun ko brod I da ima strica u Njemackoj... nije mogla više idržati A on nastavi: Znaš li da sam im'o firmu export-import-svašta Al' su je privremeno zatvorili, jer vlada više ne prašta Ja kažem: baš me čudi to što pričaš Jer se vidi da si nekako fin A on uporan: jel' da bi mogli na kavu ili čaj Da ti pokažem što je muški zagrljaj (Je, pa da mi modrice ostanu...)
Mmm... e da mi je otići odavde... Al' ne mogu... On me gleda pravo u oči I ne pušta... K'o pit bull... Zagrizo i gotovo...