Dok slušam ovaj zvuk što beskrajno odzvanja u noæi, prepuštam telo svoje I zauvek sklapam oèi, Išèekujuæi kraj u tami, Ne sluteæi da kraj je poèeo Još davno, Pre nego i seme beše zaèeto.
A roðen sam bez reèi božije Te zime gospodnje, Te zime proklete, Duboko u kori tame
U crno me obukoše, U tamu me zaviše, I krvavim mlekom Moje nejako telo dojiše. A ja sam verovao I pastir sam bio slepi Al' gavran je crni leteo Nad gnezdom svojim, Nad domom mojim. Hladna mu senka tad pade na mene i dok kidaše meso moje anðeli gutaše moju krv a ja ih sa suzom u oku ne mrzeh zbog toga duboko u kori tame, duboko u gnoju svome.
I godine su tekle duge Veènosti pakla,bol I teški su okovi vere Što stoje veæ predugo.
Poèupaj te guste spone Što blede od sebe same, Jer jaèi je bol od vere Duboko u kori tame.
Oprosti što mrzim te, Smiluj se što pljujem te Zar kriv sam što volim, Za svoje što borim se?
Šta postadoh Bože? U šta pretvorih se? Osvetli moje dane I pokidaj koru tame Molim Te!